Ljubav prema kafi nije nešto od juče, a znamo i da ona ne poznaje granice pa joj tako ni mnogi slavni nisu odoljeli.
Jedan od poznatijih slavnih ljubitelja kafe je francuski pisac Onore de Balzak, koji je ostao upamćen i po pričama da je dnevno pio 60 šoljica kafe. Prema nekim navodima, dok je pisao „Ljudsku komediju“ popio je ukupno 5.000 šoljica kafe, a pisac je tvrdio da mu ona pomaže ne samo da ostane budan i da piše, već i da mu daje inspiraciju.
Za jednog od najvećih obožavalaca kafe slovi i francuski prosvjetitelj Volter, s obzirom da je dnevno konzumirao između 40 i 50 šoljica tog napitka. Za njega kažu i da je volio piti kafu pomiješanu s čokoladom.
Njemački kompozitor Johan Sebastijan Bah je svom omiljenom napitku posvetio čak i „Kantatu o kafi“, blago satirično djelo o ženi koja ne može da živi bez kafe, a koja se i danas izvodi. Iako je u to vrijeme kafa zapravo smatrana opasnim porokom, Baha to nije sprečavalo da je svakodnevno pije u lokalnim kafeima.
I kompozitor Ludvig van Betoven je volio kafu, do te mjere da je insistirao da bude spremljena od tačno 60 zrna, a nije mu bilo teško da ih sam prebroji kako ne bi došlo do greške.
Među slavnima koji su voljeli kafu je i čuveni danski filozof Seren Kjerkegor koji je pio crnu kafu sa mnogo šećera. Takođe, posjedovao je ličnu kolekciju od 50 šolja za kafu i od svoje sekretarice je svaki put tražio da pri odabiru neke od njih svoju odluku obrazloži validnim filozofskim argumentima.
U obožavaoce kafe su se upisali i L. Frenk Baum, autor romana „Čarobnjak iz Oza“, koji je pravio kafu tako da kašičica kroz nju ne može da propadne, te književnica Margaret Atvud i Dejvid Linč, reditelj, vizuelni umjetnik, muzičar i glumac.
Mnogi od nas su kafoljupci, ali kako ne pretjerati i ostati zdravi donosimo vam odogovore u nastavku.
Koliko se kafe smije popiti?
To zavisi o načinu spremajai o vrsti kave. Robusta ima dva do triput više kofeina od arabike, a šoljica filter kafe u pravilu ima više kofeina nego šoljica espressa.
Europska agencija za sigurnost hrane (EFSA) kaže da je jednokratna doza od 200 miligrama kofeina sigurna. To su otprilike tri espressa. Tokom dana možete bez brige udvostručiti tu dozu.
I šta bi kafopije trebali učiniti da ostanu zdravi?
Naprimjer– izbjegavati instant kafu jer ima više akrilamida od filter kafe ili espressa. Usto, arabika sadrži manje akrilamida od robuste, kažu stručnjaci.
Prženjem nastaje i hemijski spoj furan koji se smatra kancerogenim, međuim furan uglavnom ispari tokom kuhanja u klasičnom aparatu za filter kafu. I stoga, kažu stručnjaci, treba ostaviti šoljicu u da ‘odstoji’ nekoliko minuta prije prvog gutljaja.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) kafu općenito ne smatra kancerogenom. Veći je problem u tomu što mnogi ljubitelji kafe imaju druge nezdrave navike, poput cigarete.
IARC je čak pronašao dokaze da kafa smanjuje rizik od raka jetre i maternice.
Da li je kafa zdrava?
Znanstvenici su otkrili brojne naznake da antioksidansi i drugi sastojci kafe imaju zaštitnu ulogu od niza bolesti poput dijabetesa, ciroze i fibroze jetre, žučnih kamenaca, astme, Parkinsonove i Alzheimerove bolesti i depresije.
Najbolje je kafu kombinovatia zdravim načinom života, uravnoteženom prehranom i vježbanjem. Ako su vam alternativa alkohol i cigarete, bolje popijte još jednu šalicu.
