Pjevač Boban Rajović iz sebe ima uspješnu dugogodišnju muzičku karijeru. Međutim, iako su svi mislili da je njemu sve lagano išlo u životu, realnost je drugačija.
Naime, on je radio u Danskoj, nakon čega je odlučio da napravi veliku prekretnicu u svom životu. Boban je ostavio porodicu u došao u Srbiju, kako bi se oprobao kao pevač.
“Uvek pominjem jednog mog dragog kolegu, koji nije među nama, a to je Sinan Sakić. Imao sam priliku jednom u avionu da pričam sa njim, pitam ga jednom: „Koliko ti godina imaš“, on mi kaže kao iz topa: „350 godina“. Tada ga nisam kapirao, sada ga kapiram. Zaista mi je jasan, zaista imam 350 godina, kada bih sabirao u tom nekom pogledu šta se sve izdešavalo pre karijere, čini mi se da sam živeo tri života. Sam taj turbulentni život pre nego što sam počeo da se bavim ovim poslom, a onda posle način na koji se moja karijera odvijala, vrlo jedna turbulentna priča”, rekao je on i dodao:
“Vrlo je retko da neko veruje u sebe toliko, ja sam napravio mali dokumentarac koji govori o životu kada sam vozio taksi i kada je ’98 ušao čovek u taksi, ispostavilo se da je s našeg prostora, ja sam tada njemu govorio da ću postati poznati i popularni pevač i da ću puniti dvorane širom bivše Jugoslavije. Jednostavno, zaista sam verovao stalno u sebe, igrao sam fudbal isto kao i moj sin, imao sam te povrede i rano sam napustio. Drugari su očekivali na TV ekranima da me vide kao fudbalera, ali eto, bavim se muzikom”.
On je ispričao i do detalja kako je prolazio kroz težak period u svojim počecima karijere.
“Ja sam neko ko je tada došao iz Danske 2000. godine u Beograd, u možda neko doba koje je bilo najkritičnije, posle bombardovanja i devedesetih, neko ko nije znao ovu scenu i ovaj posao, neko ko se nikad nije susretao sa studijima. Krenuti u borbu bez da poznaješ bilo koga u ovom gradu, treba ti puno novca, svi su me čudno gledali…Onda se dogodio taj prvi album i pesma „Piroman“, koja je malo skrenula pažnju. Tada su postojale moje neke kolege, ja sada poznajem njih troje koji su i dan-danas tu i napravili su velike karijere, već su poznavali kafane, već su radili u našim kafanama, imali su razna poznanstva, a ja sam došao kao grom iz vedra neba, ne poznaješ nikoga i uspeo sam velikim trudom i radom i jednim ozbiljnim sprintom”, objasnio je pevač i istakao da je kroz taj period prolazio sa 28 godina.
Sreća mu se osmjehnula sa pesmom „Usne boje vina“, a u to vrijeme on je već bio oženjen i imao dvije kćerke.
“Bog me je pogledao, video je mladog momka koji trči i koji se bori i koji ne misli nikome zlo, već samo želi svoj uspeh, ostavio je svoju porodicu u Danskoj…Jedan vrlo težak period, naravno, sve ima teže od težeg. Mnogo često sam ostajao bez novaca, ali sam imao sreće i hrabrosti da pozajmim i vratim, a moj život se okrenuo sa pesmom „Usne boje vina“, nisam znao da se snađem u svemu tome: „Šta je sve ovo? Odjednom me svi vole“”, priznao je Boban, a onda je otkrio da je čak spavao i na klupi kada nije imao novca.
“Proći kroz sve to, spavati po, ali zaista bukvalno, spavati u parkovima, bilo je toga zaista, u autu starom,ostajao bez goriva, policajac me je budio da ne mogu tu da spavam, folirao sam se da su puni hoteli. Čekaš jutro, otvoriš ladicu, uzmeš četkicu, malo vode i opereš zube. Središ se za splav, rekao bi čovek da sam pun, a tačno imaš za jedan sok. Ponašaš se tamo kao da si pun kao brod čisto da bi se nešto desilo, pa zaboraviš da si potrošio tih nekoliko hiljlada dinara, pa zaboraviš da nisi platio parking…Bilo je tih raznih situacija, ali se ne stidim, jer nikoga nisam prevario i uvredio, nego sam se borio na takav način”, ispričao je Boban.
