Pjevačica Zorica Marković kaže da je imala lijepo detinjstvo, a na selu je umjela da radi raznorazne poslove.
-Kroz sve moje bitisanje i čuvanje ovaca po šumama, gazila sam i bosa i u opancima po zmijama. Al’ me nijedna nije ujela! Ne znaš kakve sam sve zgazila, i otrovnice i neotrovnice, i to slučajno, jer sam jurila za ovcama i u lišću ti ne vidiš životinju, pa joj stanem na glavu ili na rep – rekla je jednom prilikom i dodala:
-Au, majko mila! Nije to bilo lepo iskustvo nimalo. E, tada me nijedna nije ujela, uspela sam svaki put da se izmaknem, ali su me zato u životu ujedale zmije gore od pravih zmija! Ako me razumeš… Raspust sam provodila na Divčibarama. Znalo se – pedeset ovaca, deset krava, ogromno imanje i ajd na čuvanje.
Takođe je istakla kako je to sve funkcionisalo:
-Skupljali smo mleko, pa pravili sir i kajmak i sa punim kačicama se vraćali u selo. Deo se prodavao, a nešto se ostavljalo u zalihama da imamo za jelo. Sreća je bila što nikada nismo bili bez hrane. Nije bilo keša, ali svega ostalog je bilo. Tata je radio u Valjaonici bakra. Imao je i dva predivna konja i kola koja prevlače materijal za kuću, pa je on prevozio cigle po selu i to je dobro radio, pa se sa svih strana snalazio da lepo živimo i majka je nekako izgurala sve nedaće.
