„Na tlu Balkana više nema nijednog živog člana porodice Zunana pod tim prezimenom, porodice moje babe Radmile Nikolić, rođene kao Rifka Zunana 1909. godine. Njen zapis bio je da preživi smrt svoje sestre i mlađeg brata, potom svog oca – mog pradede Gabriela, koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. U još jednom svetskom ratu, oktobra 1942. godine, izgubila je majku, i još pedeset članova uže i šire porodice. Stradali su u Dušegupki, vozilu koje je, od logora Judenlager Semlin na Starom sajmištu, kružilo Beogradom do masovnih grobnica u Jajincima. Behu to porodice Beraha, Baruh, Karijo, Pardo, Pinkas i Zunana. Nacisti im ni tamo nisu dali pravo na večni mir, već su njihove kosti pred kraj rata iskopane i spaljene, a pepeo istovaren u reku Savu da ga voda zauvek odnese. Od tog trenutka, počinje moja opsesija ljudima sa fotografija, fascinacija njihovim kratkim životima i nasilnom smrću.” rekao je autor izložbe, te nasavio:
“Ovu izložbu posvećujem svim porodicama koje su doživjele surovi gubitak voljenih osoba kroz ratove, ne praveći podelu na rasnu pripadnost, geografski položaj ili veroispovest. Jer svakog čovjeka duša boli podjednako i to se ne da meriti ni odmeravati.”
Izložba će biti otvorena u petak, 27. 01.2023. godine u 18:30 sati u JU BKC Kantonu Sarajevo.
Čini dobro i ne pitaj za koga je. (sefardska poslovica)“.
